TIMISOARA

Prvi put u Rumuniji. Kolko juče, bio sam prvi put u Albaniji, pa onda prvi put u Grčkoj, a sutra...možda... a možda i ne. Ko zna...

 Bicikl je spreman za pedaliranje. Pun i potrebnih i nepotrebnih stvari. Mislim da će izgled bicikla kao sada odgovarati potrebama buduće vožnje. Gde, još nisam odlučio ali neka se zna da sad uz male ispravke mogu svugde da krenem.
Da se vratim u stvarnost, u Rumuniju. Rumunija, zemlja velika, Valcani mesto malo.
Naspavan i sit od svih onih slavskih đakonija. Šta da se radi, da krenem mora se. Ako ležim onda ne idu kilometri, ako se pokrenem, verovatno ću stići gde sam krenuo. A krenuo sam, sećate se, u dvorac grofa Drakule. A dotle, ima još kilometara i kilometara. Preko četristo.
Pošto je bio lep dan za razliku od juče malo ću i pogledati sela kroz koja prilazim, malo ću se i družiti sa Rumunima i ako neznam ama baš ni reci rumunskog. Čak i reč "šator" sam zaboravio kako se kaže. Imam je u mobilnom ali mi ne treba. Do Temišvara ima dosta sela, ali u jednom naiđoh na mnogo sveta. Bio je vašar. Odložih bicikl i odoh pravo na vašar. Nisam bio raspoložen za kupovinom već sam bio radoznao da vidim šta ima, a bilo ga je ko i kod nas.
Cene....pih....ko i kod nas. Četiri i po leva, jedan evro, sto dvadeset dinara. Ništa se mi i rumuni nismo razlikovali. Ništa. Čak ni plate koje sam uspeo da saznam od radnika koji su me pozvali na piće. Saznao sam i ime mesta. Sannikolau Mare. Popio sam piće i kafu i mada na poziv da sedim ipak sam se oprostio. Put je dugačak, a ja oran za vožnju. No, to je tako u početku. Međutim što sam više na drumu to sam i normalno, umorniji. Ispred Temišvara nađoh idealno mesto gde sam mogao da otvorim šator i da pošto sam stigao ranije spremim dobru večeru.