DEVA

Jutarnje kupanje i brijanje kod Bublea Petru. Doručak u Coseviti. Interesanto, ni jednu reč nisam znao ali sam sve razumeo. Petru ili Petar a meni je svejedno, bio je u Vukovaru na svadbi, pa kako su igrali, pa kolika mi je penzija, pa da imaju ćerku u Temišvaru...Sve sam razumeo. Ali je došlo vreme da se rastanemo.
Ja na moj bicikl i na put. Put neće biti dugačak jer sam krenuo vrlo kasno. Put biciklom se svodi na iste stvari. Pedaliranje. I to dok mi ne dosadi. A kad mi dosadi idemo ispočetka. A kad mi i to dosadi onda dolazi ručak. Sada za ručak imam...reših da načnem ribu koju sam dobio u Lugoju. Ilia je bilo malo mesto gde sam se zadržao da se odmorim. Šteta, kiša je padala. Mislim da je mesto ok, ali...čekali su me pedeset kilometara do Deva. Deva je bilo jedno oveće mesto koje ima tvrđavu na vrhu brda. Sutra ću je posetiti. Bila je lepa noć. Nisam našao neko zgodno mesto mesto za spavanje. Ugledah neku crkvu nedaleko I uđoh u nju da vidim ima nekoga. Bila je tu neka žena koja me me uputila na nekog niskog debeljuškastog gospodina. Kako nisam znao Rumunski, ali nisam znao ni Mađarski kojim je on govorio, ipak sam razumeo da me je uputio na ljude preko puta crkve. Pojma nemam kako sam sve ovo razumeo, ali jesam.
Otišao sam preko puta i ušao u neku veliku prostoriju puno stolova, a među stolovima folklor. Igraju ga deca. Mađarski folklor. I sad ja počinjem priču sa osobljem. Došla i voditeljica folklora. Priča engleski. E sad mi je lakše. Nemam gde da prespavam pa ako ima neko mesto da mi preporučite- rekoh. Sačekajte ovde - odgovori mi, sad će doći žena i pokazaće vam. Jeste li gladni - pita me ona? I, ni pet ni šest, već se stvori na stolu kuvano jelo i to moram da priznam, odlično. Posle večere čekala me je žena koja me je odvela u lepu prostoriju pored crkve gde sam se okupao i legao i odmah umoran zaspao.