VULKAN

"Jesam li se naspavao" pitam sebe rano jutros. Ustao sam, a tek je šest. Napoljuje još uvek mrak i kiša rominja, kao da mi kaže mi "lezi". Ok, ležaću. Ležaću dok ne svane. Imam sat, dva vremena. Razmisliću, pogledaću kartu, razraditi plan puta, sve ću sada da organizujem. Soba mala i uredna. Čujem da gazda Joca izlazi iz kuće. Verovatno ide da nahrani stoku. Imam još vremena, spavaj", naredih sam sebi, ali kako pogledah na vreme na satu, skočih iz kreveta. Umalo da se uspavam skroz naskroz. Bilo je deset sati. Dobro jutro, rekoh babi. Ona mi otpozdravi. Hoćeš li mleka. Josip je pomuzao krave. Hoću, mleko najviše volim a nisam ga kupovao jer je bilo rano, jer ga nije bilo, jer... . Dok je ona spremala doručak ja uzeo mobilni i računam. Dvadeset plus dvanaet plus... Ma šta ja to radim. Vozim dok vozim, a kad ne vozim onda ne vozim. Od svojih ljubaznih domaćina sam se oprostio oko pola jedan i krenuo dalje. Danas sam zakasnio, mislio sam se. Ipka, konačno sam znao gde sam u Sercaia. Sercaia je prvo veće mesto. OK, ono 70-80 km još imam do Karpata, Transilvanije, reke Olt.. To će biti moj pravac ka sledećem većem mestu, Coldea.

U Coldeu sam ušao dok je kiša padala i dalje sve vreme mog putovanja. I ovde sam video sam dvorac, ali nigde ulaza. Kasno je bilo a verovatno se ulazilo kroz neki muzej. To je treći dvorac koji propuštam zbog kiše i verovatno zbog radnog vremena.

Vulkan, čudno ime za omanje seoce kroz koje sam prolazio. Kiša je.i dalje padala, sada kao iz kabla. Hladno je. Vetar je počeo da duva u lice. Doduše ja sam se dobro obukao ali činjenica da ponegde u Rumuniji već pada sneg nije mi bila baš prijatna. Nisam nikad vozio bicikl po snegu. Ne znam kakav je to doživljaj. Ponovo sam imao problem sa levom cipelom koja bi mi se, da nije bila uvezana kanapom, sigurno raspala. Od vode ili od starosti. Kada sam ih kupio bila je dobra. Nisam dobro gledao, a i da sam gledao bolje, verovatno ne bih video ništa. Izem ti trgovinu. Cipela i jeftine cipele od 5e jer je cipela propala. Iz te perspektive loše mi se piše i iako sam blizu Brana, moraću ovde zanoćiti u selu Vulkan. Počnem tražiti mesto. Skrenuo sam s puta ali nigde mi se neda. Sad, šta je tu je. U nekoj slepoj ulici odlučim, ovde ću zanoćiti pa šta bude. Stadoh i priupitah jednog prolaznika mogu li ovde da postavim svoj šator? On reče na brzinu da mogu i..nestade. Počeo samda rasklapam šator, kad ono iz druge kuće izlazi mladić i na tečnom engleskom me upita; Kuda ćeš? U Bran, dvorac Drakule. Baš ti vreme nije naklonjeno" Nije, ali sam ja pred ciljem kažem ponosno. Mladić nestade. Na tren, a kad se ponovo vratio, u rukama je imao činiju sa palačinkama. Dao mi ih je. Ovo je da ti ne bude hladno oko zeludca". Morao sam da se nasmejem njegovoj šali.