Jesen je stigla a nisam uradio ono što sam zamislio. Nisam ispunio "normu". Postalo je hladno. Odlučujem kada i kuda bih da krenem; U Mađarsku, Rumuniji ili Bugarsku. Odluku ostavljam za kasnije jer moram spremiti stvari za putovanje biciklom. Biće to pravi avanturistički doživljaj. Nisam znao u šta se upuštam. Pisao sam svom društvu na Fb da ako neko želi krene sa mnom biciklom na put. Sada sam imao i sponzora ne za kobasice i druge specijalitete već da mogu da stanem kad mi se prohte i popijem kafu ili čaj. Hvala ti Krajičinoviću na tome. To mi je značilo mnogo. I drugi su pokušali da kažu: "Napred Joco". Nihova imena ću objaviti. Ali Stevan je jedan.
Dan koji sam odredio za mene je bio veoma je značajan dan, četvrtak. Poseban četvrtak. Moje odredište, mesto u Rumuniji, Bran. Imao sam na početku biciklo-korpu koju sam napunio supama, kafama, salamama, pekmezom, slaninom...
Jel još nešto fali. Ne. Dobro je.
Otisnuh se pedalama na voljenim biciklu u nepoznatu Rumuniju.
Drakulin dvorac u Branu... 626 km.. U stvari, ako i ne stignem bar sam pokušao.
Prvi deo puta je vodio preko Sombora. 
Živko i Spomenka su mi dali jabuka i grožđa, nek mi se nađe. U Kljajicevu sam morao da zastanem. Didi, moj školski, mi je priredio gozbu. 
Malo sam se bio i uplašio oće li tako biti skroz, celim putem, jer neću moći nositi darove.
U Krivaji dok sam odmarao biciklo i stražnjicu naiđe neki čikica. Sad, nije čikica ako uzmem moje godine, ali čikica. 
Dan koji sam odredio za mene je bio veoma je značajan dan, četvrtak. Poseban četvrtak. Moje odredište, mesto u Rumuniji, Bran. Imao sam na početku biciklo-korpu koju sam napunio supama, kafama, salamama, pekmezom, slaninom...
Jel još nešto fali. Ne. Dobro je.
Otisnuh se pedalama na voljenim biciklu u nepoznatu Rumuniju.
Drakulin dvorac u Branu... 626 km.. U stvari, ako i ne stignem bar sam pokušao.
Prvi deo puta je vodio preko Sombora. 
Živko i Spomenka su mi dali jabuka i grožđa, nek mi se nađe. U Kljajicevu sam morao da zastanem. Didi, moj školski, mi je priredio gozbu. 
Jesi li žedan - upita me?
Da - rekoh.
Jesi li možda i gladan?
Jesam - opet prozborim. 
Uđi, da na put ne ideš ko pokiso miš. Zove on svoju ženu a sarma je bila spremljena.
Dobih dve velike sarme, dva soka i... tu stadoh, jer je već bilo poprilično kasno. Nisam ni kafu popio.
Za razliku od prethodnog putovanja odlučih se da popijem čaj, na Stevanov račun, u Bačkoj Topoli, u prosvetnom klubu.
Noć samo što nije, pa odlučih da iza Bačke Topole, kod kuće nekog trgovačkog predstavnika, zanoćim. Ali nije moglo da prođe opet bez večere.
Čaba Morvai, moj domaćin, iznosi pun tanjir sa mesom, kupus salatu i hleb. Mislim se, samo bi mi falilo da se ugojim.
Ko će onda da pedala? 
Нема коментара:
Постави коментар